Ruke tvoje ko od mekane svile,
ostale su bez ljubavi za nas,
oci tvoje sto modre su bile,
predamnom izgubile su sjaj.
I sad, kad vise nema,
razloga za laz,
bar jednom budi covjek,
i priznaj mi za kraj.
Ko je ona,
sto misli te odnose njoj,
i ko je ona,
sto nudis joj zagrljaj svoj.
Ko je ona,
sto misli te odnose njoj,
i ko je ona,
sto nudis joj zagrljaj svoj.
Prazna slova na usnama tvojim,
ne muci me,
daj pusti neki glas,
istina boli, na sve sam spremna,
i znam da ne postoji,
laksi put.
I sad, kad vise nema,
razloga za laz,
bar jednom budi covjek,
i priznaj mi za kraj.
Ko je ona,
sto misli te odnose njoj,
i ko je ona,
sto nudis joj zagrljaj svoj.
Ko je ona,
sto misli te odnose njoj,
i ko je ona,
sto nudis joj zagrljaj svoj.
